Drugovi i prijatelji
Branku Dabiću, elektroprivredniku
Čestitka Joke Vučković, Elektrotehnički institut "Nikola Tesla"
Drugarici Olgi Stojanović, supruzi Aleksandra Stojanovića
Pismo Petra Sevića, direktora HE "Bajina Bašta"
Pismo Dejana Mandića, "Energoprojekt"
Pismo Dušana Zečevića, TE-TO "Kolubara B"
Pismo Petra Kostića, predstavnika Kosova u EPS-u
Pismo Vlaste Matejića, direktora Instituta "Mihailo Pupin"
Branko Dabić
Pre skoro dvadeset godina drug Branko Dabić je otišao u zasluženu penziju, radeći tokom čitavog svog radnog veka u elektroprivredi Srbije i za nju. Pripadao je generaciji koja se odmah posle oslobođenja, u siromašnoj i razorenoj zemlji, latila udaranja temelja snažnoj i modernoj elektroprivredi, kakva je danas. Sa skromnim znanjem ali lucidno, sa malo iskustva i mnogo entuzijazma , u velikoj materijalnoj oskudici ali sa asketskom brigom o društvenim sredstvima i interesima celine, čestito, pošteno i sa puno odricanja ti su ljudi gradili ovu našu civilizaciju, stvorivši zdrave temelje ukupnom privrednom i duštvenom razvoju zemlje. Zaboravljali su svoje lične interese, često i porodicu, imajući pred sobom isključivu želju da doprinesu brzom razvoju jednog bogatog socijalističkog društva.
Na funkcijama koje je vršio u elektroprivredi Srbije drug Branko je bio učesnik u akcijama za obnovu u ratu teško oštećenih elektrana, trafo – stanica i mreže, kao i u izgradnji niza objekata Prvog petogodišnjeg plana: Zvornika, Vlasine, Ovčar Banje i Međuvršja, Kolubare i drugih. Poseban doprinos dao je izgradnji TE Kolubara, radeći u Vreocima sve do prelaska u tadašnji Obračunski centar Elektroprivrede Srbije. U Beogradu je radio takođe na organizaciji izgradnje pre svega na objektima prenosne mreže, sve do penzionisanja 1965 godine.
Krajem radnog veka drug Branko se bio teško razboleo. Posle operacije raka i lekari a i on sam bili su pesimisti. Očekivali su brz kraj. Drug Branko je o tome otvoreno razgovarao sa svojim drugovima i prijateljima.
Međutim, odupiranje toj neminovnosti, skoro neshvatljivo i naizgled bez šanse, omogućilo je dugu Branku da sa svojom porodicom proživi još dvadesetak lepih godina. Mnogi Brankovi drugovi iz elektroprivrede otišli su pre njega na put bez povratka. Drugi su u zasluženoj penziji i u ovom trenutku letuju negde, čuvajući unuke i vršeći tako svoju ljudsku dužnost. Neki su otišli trajno iz Beograda a mali broj je na godišnjem odmoru.
U ime svih njegovih prijatelja, saradnika i poštovalaca koji bi došli, da su mogli ili znali, da upute poslednji pozdrav našem dragom drugu Branku i u ime cele Združene elektroprivrede izražavam njegovoj porodici iskreno saučešće uz zahvalnost koju mu dugujemo za doprinod našem razvoju, za drugovanje i prijateljstvo.
Neka je slava drugu Branku Dabiću!
16.08. 1984U Beogradu
Napomena: Ovo je posmrtni govor koji je ing. Miroslav Jovanović održao prilikom sahrane druga Dabića.
Čestitka Joke Vučković
povodom neke Nove Godine
Sretnu Novu godinu i puno uspeha u radu koji obavljaš sa toliko stručnosti, intuicije dostojanstva i hrabrosti.
Srdačno i uz iskreno uvažavanje
Dr. Joka Vučković
Elektrotehnički institut ‘’Nikola Tesla’’ Beograd
Drugarici Olgi Stojanović
Sutra se navršava pet godina od dana kada smo svi zajedno ostali bez našeg Ace. Znam da Vam je bilo najteže i da će vas rana celoga života peći, ali, verujte, da intenzivno osećam nedostatak Acinog prisustva i saradnje sa njim na zajedničkim poslovima.
Tako ne osećam samo ja.
Bio bih srećan ako bi ovo malo, možda nedovoljno prikladnih reči moglo da vam pruži delić utehe i ohrabrenja.
Vaš Miroslav
27.01.1988Beograd
Petar Sević
J.P. "ELEKTROPRIVREDA" BEOGRAD
HE "BAJINA BAŠTA" PERUĆAC
Broj: 463/2
Datum: 14.2.1991
J.P. "ELEKTROPRIVREDA" SRBIJE
- Miroslav Jovanovic -
11000 BEOGRAD
Carice Milice 2
Obaveštenje o Vašem skorom odlasku u penziju nas je još jednom podsetilo na godine zajedničkog rada, dobre saradnje i razumevanja.Vaša zabrinutost za Elektroprivredu i njen zaustavljeni razvoj je sasvim opravdan. Koristimo ovu priliku da Vas pozovemo da u ime dosadašnjeg zajedničkog uspešnog rada i druženja, obzirom da ste kompletan radni vek proveli u elektroprivredi, a od toga najproduktivniji na "Bajinoj Bašti", dodjete kod nas gde bismo u više navrata razmenili mišljenja o problemima koji sada muče ovu privrednu granu. Naši stručni ljudi će znati da cene vrednosti vašeg dugogodišnjeg iskustva u ovoj oblasti.
Za početak mislimo da je najbolje da prvi susret bude na proleće. U tom smislu želimo Vam dobro zdravije, sreću i skoro vidjenje na "Bajinoj Bašti".
HE "BAJINA BAŠTA"
DIREKTOR,
Petar Sević. dipl. ing.
Pismo Dejana Mandića
‘’ENERGOPROJEKT-ENTEL MDD’’
Dejan Mandić, direktor
Beograd, 11.02.1991. god.
ELEKTROPRIVREDA SRBIJE
Miroslav Jovanović, zamenik generalnog direktora
11000 B E O G R A D
Carice Milice br. 2
Dragi Miroslave,
zahvaljujem Ti na drugarskom pismu i toplim rečima, koje si, povodom odlaska u penziju, uputio meni i Tvojim i mojim drugovima iz dugih godina zajedničkog rada.
Kraj poslovanja i drugih radnih obaveza jeste uvek prilika za pogled unazad i za bilanse koje čovek sam sa sobom sačinjava.
Ti ih možeš napraviti uzdignute glave i sa ponosom. Pomenuo si samo neke objekte, a bilo je još mnogo značajnih radova i odluka, koji su doprinosili uspešnom razvoju elektroprivrede!
Zahvaljujem Ti u ime svih drugova iz Energoprojekta na visokim ocenama firme kojoj smo mi posvetili ceo svoj radni vek.
Da nije u elektroprivredi bilo takvih radnika i stručjaka kao što si Ti, ni Energoprojekt verovatno ne bi dostigao tako visoke domete.
Želimo Ti svi mnogo sreće i zdravlja i još mnogo rada, u korist svih u elektroprivredi.
Dejan, s. r.
Pismo Dušana Zečevića
J. P. ‘’ELEKTROPRIVREDA’’ BEOGRAD
TE TO KOLUBARA UB
BROJ: 142
22.02.1991 ‘
‘ELEKTROPRIVREDA’’ BEOGRAD
-Miroslavu Jovanoviću, dipl. ing.-
B E O G R A D
Jutros sam saznao da te danas ispraćaju u penziju.
Obzirom da sam dugo godina radio sa Tobom i na ‘’Đerdapu I’’ i u ZEP-u to osećam potrebu da Ti poželim srećan odlazak u penziju i dugo godina dobrog zdravlja.
Možda je na ‘’Đerdapu’’ i dolazilo do nekih mojih ‘’neposlušnosti’’ u odnosu na Tebe, a možda i i tvojih oštrijih zamerki u odnosu na moju ličnost, ali sam te uvek cenio i iskreno poštovao kao iznad svega čestitog čoveka i vrsnog stručnjaka.
Zato sada kada, bar poslovno jedan drugom ne trebamo, želim da Ti kažem da sam te uvek poštovao i cenio i u ime toga neka Ti je srećan život sa svojom porodicom i trudi se da dugo godina prazniš penzione fondove.
TVOJ SARADNIK
Dušan Zečević, dipl. ecc
TE KOLUBARA B UB
Pismo Petra Kostića
Napomena: Pismo dobijeno februara 1991. godine.
Dragi Miroslave,
Kada čovek kao što si Ti odlazi u penziju tako časno i besprekorno zasluženo, ima mnogo razloga za potpuno zadovoljstvo – lično, jer je ugradio svoje veliko znanje i iskustvo u privredno stvaralaštvo – ali i zato što je svojim svetlim primerom bio uzor mlađima od sebe.
Ja govorim to s ličnim uverenjem, istinito i iskreno, a ne iz nekakve kurtoazije, jer naša saradnja, iako ne tako intenzivna i u kontinuitetu, vezana je ne samo za vreme moga rada u Elektroprivredi Kosova, nego i u periodu kada sam radio kao Pokrajinski sekretar za privredu (1974 – 1978. god).
Ono što bih poželeo svima nama – tvojim nešto mlađim dugovima – to je da bude mnogo više tako radno svežih, snažnih entuzijasta i graditelja kao što si Ti dragi Miroslave, a tebi lično dobro zdravlje i dug, dug život u krugu tvoje porodice, kojoj takođe želim sve najbolje.
Želim još i sledeće. Da nakon izvesnog vremena Tvog odmora nastavimo saradnju u nekom obostrano prihvatljivom vidu – o čemu bi se mogli dogovoriti.
Puno pozdrava, s poštovanjem
JP ELEKTROPRIVREDA KOSOVO
Petar Kostić, s. r.
Pismo Vlaste Matejića
Napomena: Greškom administracije ‘’Pupina’’ ili pošte ja sam ovo pismo dobio krajem novembra 1991 umesto pred kraj februara iste godine, i to na kućnu adresu a ne na preduzeće. Pismo glasi:
Dragi Miroslave,
Tvoje pismo, koje je najpre lepo, jer nas je sve podsetilo na izvanrednu saradnju za koju si Ti najzaslužniji – van svake sumnje i bez ikakvog preterivanja – i koje je potom i setno, jer nas starije obaveštava da smo baš to i da vreme prolazi brže nego što bi mi to želeli, pročitao sam na Kolegijumu na kome Te svi znaju i u kome su mnogi Tvoji prijatelji. Svi Ti se zahvaljuju na saradnji i žele Ti lepe penzionerske dane, što se svodi na to da i dalje radiš, samo sada ono što Ti najviše želiš.
Drugi deo ovog pisma je sasvim ličan i pišem ga sa priznanjem da mi je žao nedostatka literarnog dara koji je tako potreban za pisanje lepog pisma. Verujem da ćeš Ti razumeti nedostatak tog dara kod nas inženjera. Želim da ti kažem da si Ti na mene uvek ostavljao utisak prisnosti, kooperativnosti i strogosti u saradnji, što samo malo ljudi može da postigne. Ja sam jedan od onih koji je voleo sa Tobom poslovno pregovara, iako svaki poslovni razgovor unapred sadrži bar jedan delić mogućeg nesporazuma, nelagodnosti i sličnog. Stvarno ne preterujem ako Ti kažem da si mnoge stvari radio na jedinstvaen način.
Zahvalan još jednom na dosadašnjoj saradnji, ja Te pozivam da navratiš u Institut i da – ako Ti se učini za Tebe dobrim - nađemo načina da zajednički radimo ono, što u ovim godinama, umemo i možemo.
Budući da si stariji, najpre izražavam poštovanje prema Tebi, a potom Te i sasvim prisno pozdravljam želeći Ti dobro zdravlje, raspoloženje i druge lepe stvari na koje čovek, tokom lude trke na poslu, zaboravi za čitave decenije.
Najiskrenije,
Vlasta Matejić, s. r.